Intervju: Djordje Vlajić za Borilački klub

Prvi čovek rijalitija „Put Ka Vatrenom Ringu“Djordje Vlajić za Borilački klub je govorio o ovom projektu, pobedniku Bojanu Veličkoviću, meču u Americi, daljim planovima…

Prva sezona rijalitija ”Put Ka Vatrenom Ringu“ (PKVR) je i zvanično završena Bojanovom pobedom na ROF 41 turniru u Americi. Pričaćemo i o tome, ali da se prvo osvrnemo na PKVR. Kako posle svega gledaš na jedan ovakav koncept rijalitija ?

Osim promovisanja MMA kao sporta, čitav projekat i koncepcija PKVR je imala jedan jedini cilj. Hteli smo da nadjemo borca koji nije bio eksponiran a koji postoji. Neko kome treba pružiti šansu, a da je on posle i iskoristi. Zbog toga mogu sa ponosom da kazem da je koncept rijaliti šoua veoma uspešan jer je naš šampion Bojan Veličković otišao u Ameriku i za minut i trideset devet sekundi pobedio veoma jakog protivnika. Mnogi ljudi su bili skeptični kako će neko ko nije imao MMA borbe da ode u Ameriku i radi meč sa profi američkim borcem. Tu se vraćamo na ono sa početka, na sam koncept i činjenicu da je projekat uspeo jer ima rezultate.

Bojan Veličković je pobednik prvog PKVR. U finalu je savladao takodje odličnog Nemanju Uverića. Šta očekuješ od ovih momaka u budućnosti?

Obojica su imali jako težak put i protivnike do finala. Samim tim obojica su vrhunski borci. Da je  naša zemlja malo drugačija, pritom ne mislim na političku ili društvenu situaciju, njih dvojica bi trebalo da posluže kao uzor mladima. Njima definitivno treba da se ponosi naša zemlja i velika je šteta što država ne stoji iza ovakvih junaka. Što me dovodi na njihovu buducnost, ako bi se uložilo u njih, vrhunski rezultati sigurno ne bi izostali. A konkretno, očekujem da će Nemanja  rasturiti i u Ljubljani gde ima svoj sledeći meč!

Finale PKVR je održano u sklopu Tesla FC organizacije. Dragan Tešanović i Aleksandar Rodja Radosavljević su osim što su odlični borci, dobro odradili posao trenera i vodja ekipa u PKVR, da bi čini se naveći posao uradili sa Tesla FC turnirom. Nešto o tome?

Velika mi je čast bila što su Gagi i Rodja učestvovali u PKVR. Njihovo znanje i autoritet su bili od velikog značaja momcima koji su učestvovali u realizaciji šoua. Tesla FC je fenomenalno organizovan dogadjaj i jedva čekam sledeci event!

Da se vratimo na Bojana i njegov meč u Americi. Ispričaj nam neke detalje oko njegovog odlaska i boravka u Americi.

Sven Bin mi je potvrdio bio datum za ROF 41. Tako da je Bojan kao osvajač PKVR znao blagovremeno kada ide za Ameriku. To je bilo prilično brzo u odnosu na finale i Bojan je, kao što znate, redovan student, ali je uspeo da se za veoma kratko vreme organizuje. Imao je dve opcije, da ode u Extreme Couture Gym u Vegasu ili u ATT u Majami. Moram  da pomenem da je osim nesebične pomoći njegove porodice prvenstveno njegove majke i grad Novi Sad nesto doprineo njegovom odlasku na pripreme u SAD. Bojan se odlučio za ATT u Majamiju. Bilo mi je malo čudno kada sam na FB video kako Hektor Lombard drži fokusere Bojanu. Još jedna zanimljivost što se Bojana tiče koja je stvarno fascinantna je i njegova rešenost. On je svaki dan išao sat vremena autobusom do ATT sale i prolazio pored plaže u Majamiju. Nije išao na plažu nego se pripremao. Mislim da to najviše govori o njegovoj posvećenosti. Ili plaže Majamija nisu baš onakve kakve su na filmovima?

Bojan je meč odradio kako se samo moglo poželeti i završio ga nokautom. Kako je to izgledalo pored kaveza ?

Američka publika je inače jako rezervisana prema strancima. Bojanov protivnik Jason Lee je išetao sa američkim barjakom. Meč je bio na nekom potpuno drugom nivou. Publika je odmah krenula sa USA – USA – USA, ali Bojan je bio totalno fokusiran, zastrašujuce fokusiran. Ja sam zauzeo svoje mesto pored kaveza, iza mene je bila freneticna  grupica naših Srba drugara iz Denvera. Bojan je jednostavno krenuo i od starta je bio totalno dominantan. Njegove ruke su bile brze ali ono što mi se najviše svidja je što su i teške. Posle prvih razmena udaraca Jason Lee je već počeo da se brani amaterski i tu sam očekivao da ce krenuti u obaranje. Onda je dosao trenutak koji je preokrenuo ceo meč. Nekih tridesetak sekundi kasnije, Jason je uz kavez i Bojan ga pogadja u glavu strahovitim high kickom, Lee-ju puca arkada a američka publika skače, vrišti i dobija novog junaka. Desni kroše i nokaut na nogama koji je usledio,  po meni, su od Bojana napravili borca superstara u toj areni. Intervju koji je Dzoi Vegas  odrzao u kavezu sa Bojanom je počeo sa: “Ovo je jako ličilo na Mirka Cro Copa.“

Zatim je usledilo  ludilo, Bojanu su prilazile mame i ćerke da se slikaju a srpska dijaspora je bila najjača.

Malo ko je u Americi očekivao takav ishod meča, ipak su se velike šanse davale domaćem borcu. Kakvi su komentari bili posle meča ?

Prvo sam pričao sa Jason Lee-jem. Rekao je da mali (Bojan)  udara baš jako. Totalno mu je poremetio „game plan“. Jason je rekao da je hteo malo da se oproba u stojećem stavu sa Bojanom ali  do sledećeg jednostavno nisu ni dosli. Od UFC boraca iz Denvera Dvejn beng Ludviga, Eliot Marsala pa do ostalih boraca svi su bili oduševljeni Bojanovom tehnikom. Prilazili su mi razni menadžeri i uglavnom je bilo jedno jedino pitanje: Kakvo mu je rvanje?

PKVR se pokazao kao dobra prilika za mlade MMA borce. Za sada je PKVR jedinstven projekat ove vrste na našim prostorima. Šta treba očekivati u budućnosti. Ima li nekakvih planova ?

Sa Bojanovom pobedom u Denveru, prva sezona je zvanično završena. Ispoštovali smo sve sto smo obećali. Meč u Vatrenom ringu i ugovor. S tim što sada to sa ugovorom poprima totalno druge dimenzije. Bojan je takav hit da me je pre neki dan lično zvao Bjorn Rebni da hoće Bojana za Bellator. Koliko znam Sven Bin nešto sredjuje sa Strikeforce-om ali o svemu tome mora Bojan sam da odluči. Sto se tice PKVR II, samo da nadjemo sponzore i tu smo.

I za kraj da se zahvalim Borilačkom Klubu na medijskom sponzorstvu, kao i Doctor Productions, Ugljesi Jokiću, Petru Pašiću i Igoru Peroviću bez kojih ovaj projekat ne bi ni zaživeo. Tu je i naš reditelj Alek Conić, koji je uneo deo sebe.

Neću da se zahvaljujem mami i tati ali moram da pomenem sve momke koji su dali krv, znoj i suze za ovaj projekat: Vučko Perović, Svetislav Nikolajev, Zdravko Dukić,  Tomislav Gligorić, David Vasić, Ivan Jakovljević, Slobodan Maksimović, Stevan Živković, Vladimir Jovanović, Danijel Kokora, Nikola Jovančević, Josip Artuković, Irfan Delic, Marko Ignjatović, Slobodan Nikolić i Borko Stojanović. I naravno za kraj, Milan „Strongmen“ Jovanovic.

Svaka čast momci!