Alex Kostić tvorac Systema Homo Ludens za Borilački klub
Aleksandar Kostić je ime koje je u svetu borenja poznato i priznato širom planete.
.
Aleksandar Kostić je za Borilački klub govorio o svojim počecima,drugim veštinama, zanimljivim iskustvima i pristao da održi kraću Systema Homo Ludens video prezentaciju.
Aleksandar Kostić
Kako su izgledali vaši prvi koraci u borenju?
Moji prvi koraci bili su u džudou, međutim vrlo brzo sam dobio nezgodan udarac u glavu zbog kojeg sam imao problema sa srednjim uhom i majka me je ispisala. Nakon toga prelazim na karate u zemunsku Mladost kod Nece Miloševića koji je danas moj veliki prijatelj. Aktivno sam se takmičio do ’89 godine, majstorsko zvanje sam dobio kod Okiyame u Torontu.
Pre odlaska u Kanadu vežbao sam i Uechi Ryu kod Maria Topolšeka kao i Taekwondo, gde sam početkom osamdestih učestvovao na prvom timskom Taekwondo turniru u Srbiji.
Istraživanje borilačkih veština u pravom smislu te reči kreće nakon vašeg odlaska u Kanadu?
Da, po odlasku u Kanadu sam ostao u karateu ali krećem i sa istraživanjem drugih borilačkih veština. To mi je bilo jako zanimljivo kao i verovatno svakome ko voli borilačke veštine. To je bilo sredinom osamdesetih kada nije bilo intereneta, i taj susret sa raznim nacijama, raznim stilovima borenja je bio izuzetno zanimljiv.
Koje vam je najinteresantnije iskustvo iz tog perioda?
Najinteresantiniji je definitivno prvi BJJ seminar u Kanadi čuvene porodice Gracie kao i Hapkido koji je prezentovao Master Hwang In-Shik. Shik je čovek koji je transformisao čitavu tu priču i od njega sam izvukao udarce nogama koji i moji učenici sada koriste u MMA mečevima.
Master Hwang In-Shik-a možete videti, čini mi se u poslednjem filmu Bruce Lee-ja a dosta je radio i sa Jackie Chen-om.
Znači BJJ je ostavio jak utisak na vas?
BJJ je bila pravo otkrovenje u svetu borilačkih veština jer se vrlo brzo može videti u primeni što je u principu retkost. Kasnije sam sa Antoniom Karvaljom poznatim MMA borcem postao prijatelj. On je radio kod mene, ja sam nešto učio od njega, tako da sam pri samim počecima MMA imao priliku da vidim i razumem razvoj MMA kao sporta u onim stvarima koje su iza ekrana.
To su glavni razlozi zbog kojih sam bio privučen BJJ-om, a i dan danas sam. Mi je i radimo u nekom rekreatvnom modusu u okviru našeg treninga
Zbog čega se niste opredelili direktno za BJJ?
Pitanje je šta bi bilo između BJJ-a i Ruskog Sistema da taj jedini BJJ klub u koji sam odlazio nije bio toliko daleko od mesta gde sam stanovao a tada nisam imao auto. U pitanju je Samurai Club a zanimljivo je da je tamo dolazio Carlos Newton koji je kasnije postao UFC šampion.
Šta je to što vas je privuklo Ruskom sistemu?
Ruski sistem je definirtivno bio jako interesantan jer se negde poklapao sam mojim subjektivnim životnim filosofijama i istraživanjlima. Tada kakav je bio, imao je slobodu, neku neograničenost. Bio je mnogo agresivniji i dosta se radio grepling. To je takoreći početak vojnih borbenih sistema, maskirnih uniformi i sl. Međutim, mene to nije privuklo, već me je privukao pokret, tj. sloboda pokreta, sloboda interpretacije… to je bilo nešto fundamentalno drugačije od svega ostalog. Ovde govorim o sistemu Vladimira Vasilieva mog učitelja, prema kome moram da budem korektan, iako sam ja sad na nekom svom putu.
Sa Vladimirom Vasilievim ste proveli 14 godina?
Sa Vladimirom sam od ’94,’95 godine, što su Vladmirovi počeci u Kanadi, pa sve dok na neki način nisam ekskomuniciran. Nisam ja ostavio tu priču generalno, nego sam počeo da istražujem i da joj dajem neki svoj ton. To je originalno i trebala da bude priča slobode, da sve može da se inkomporira u nju, međutim preokrenula se u nešto drugo, ali to sada nije bitno.
Određeni period sam bio tamo glavni instruktor i vodio sam njegovu školu. Paralelno počinjem da putujem po svetu na poziv različitih klubova zarad održavanja seminara ruskog sistema.
Putujući i držeći seminare po Evropi, Severnoj Americi, Aziji, Australiji itd. , susreo sam se sa velikim brojem poznatih instruktora iz različitih borilačkih veština. Sve su to uticaji koji su doprineli postepenom oblikovanju mog pristupa borilačkim vestinama.
Rekli ste nam da faktički ne postoji samo jedan ruski sistem.
Da, dosta sam putovao po Rusiji i proučavao razne ruske tradicionalne škole, trenirao sa njima. U Moskvi sam vežbao u pet različitih škola, da kažemo ruskog sistema jer je taj izraz ruski sistem možda neprimeren jer ima više ruskih sistema borenja. Postoji Sambo, postoje razni tradicionalni sistemi borenja, i mnogo toga između tj. razne mešavine.
Ovo je jedan od tih sistema, ali naziv SYSTEMA je ostao i raširio se po svetu.
U principu ono što je tradicionalno rusko to je šaketanje, udaranje rukam i nogama koje se može videti po vašarima i jako je interesantno. I u takvoj jednoj školi sam bio.
Rusi su veliki narod i imaju dosta te borbene tradicije i oni su vremenom modifikovali mnoge stvari kao što i sve drugo u životu prolazi kroz proces konstantne transformacije, rasta…
Po vama je u svetu borilačkih veština previše mistike. Zašto je to tako?
Mi živimo u vremenu tendencije ka mistifikaciji, jer ljudi vole da pripadaju, da budu deo nečega, da imaju neki identitet. To je jedna adolescentna potreba da budeš deo neke velike priče. Nisi jednostavno individuisan lično i onda moraš da budeš deo nečega, da crpiš svoju životnu energiju odatle.
Gde ima dosta mistifikacije to je onda dobar brend.
Previše ima i manipulacija. To je danas lako ostvarivo preko medija, raznih sertifikata, diploma, predstavnika, tajni…
To što je mistično i nerazjašnjeno se u stvari koristi radi zarađivanja novca.
Koje su po vama dobre borilačke veštine?
Svaka borilačka veština koja ima neku vrstu testiranja, borbe, takmičenja, je validna borilačka veština, koja dalje razvija određene delove posebno. Osnovna suština borenja je samo borenje. Ono se može biti alat za razne stvari. Na primer može biti alat vojsci i policiji, može biti alat u terapeutskom smislu za savladavanje strahova, može biti alat u rekreativnom smislu… Ali ono ne sme da izgubi suštinu da je borenje – borenje, što znači da moraš da rešiš zadatak.
U tim kontaktnim stvarima je to jako vidljivo. Ne postoji nikakvo „ako“, nikakvo „kada bi“ itd…
Da li i dalje proučavate borilačke sisteme?
Generalno volim i proučavam sve kontaktne veštine. Naravno koliko mogu i koliko mi vreme dozvoljava. Pored onoga što ja radim tu je i MMA. Kad god imam vremena vrlo rado posetim treninge u Kaizen MMA akademiji kod Marka Lajhnera, zatim tu su još i krav maga, kik boks, boks…
Kada se Stefan ( Stefan Božić - prim. autor) pripremao za nastup na Tesla FC, išli smo i u bokserski kamp i u Delije na sparing… Ja te ljude znam, sve to posmatram i trudim se da koliko god mogu participitam u tim treninzima.
Čuli smo da ste izuzetno traženi širom sveta gde održavata seminare?
Da, ja jako mnogo putujem i bukvalno imam unapred zakazane seminare tokom cele godine.
Nikada od svog sistema niste napravili organizaciju sa striktinim pravilima, zvanjima, hijerarhijom…
Tako nešto je traženo više puta od mene, da dodelim licenece, obučim instruktore itd.
Razmišljao sam dosta o tome. To je privlačno i može da se zaradi više novca, ali ja želim da ostanem dosledan svojim principima.
Svoj sistem sam i nazvao Homo Ludens (čovek koji se igra) što predstavlja igru kao model života, slobodarskog načina istraživanja bez mehaničkog modela inkorporiranja.
Kada i kako je nastala ideja o Systema Homo Ludens (čovek koji se igra) sistemu?
Pored naziva Homo Ludens, zadržali ste i naziv Systema. Zbog čega?
Tu postoje dve priče. Neki te osporavaju i kažu ti “ne radiš više sistemu“, a drugi bi ako bih svoj sistem nazvao drugačije rekli, „šta to radiš, to je sistema“. Ja sam odlučio da zadržim ime sistema, a Homo Ludens da dodam. To sam uradio kako bih imao poštovanje prema prošlosti, prema svom učitelju i vremenu koje sam proveo tamo, a u isto vreme sam dodao Homo ludens da bih mogao da se igram, odnosno istražujem. Na taj način sam napravio neki balans, jer ja nisam napustio sistemu,nisma otišao iz revolta već sam ekskomuniciran.
Tako je to nastalo jer ja verujem u slobodu i da svako posle određenog vremena u svim sferama života treba da vrši neku vrstu individuacije, da eksploatiše sam. To je sasvim jedan normalan proces.
Pogledajte na primer profesionalne MMA borce. I oni nakon određenog vremena nisu vezani samo za svoj matični klub već dosta putuju kako bi trenirali na raznim mestima i širili svoja znanja.
Kako je vaše mišljenje o borenju u Srbiji danas?
Borenje je društvena praksa koja podleže nekim ekonomskim zakonima. To je tržište gde neko kreira brend, markering i pokušava na sve načine da te osvoji kako bi zaradio novac. Ima tu finih stvari, ima i gluposti ali ne bi bilo korektno da navodim šta ja mislim da je dobro a šta loše. Definitivno, sve ovo što je sportsko i kontaktno je dobro, jer test na ovaj ili onaj način mora da postoji.
Jedino što je problematično, je to što ima dosta manipulacije. Ako ti obećaš nekome da će da nauči samoodbranu tako što će da maše po vazduhu, to je onda i problematično i socijalno neodgovorno, jer stavljate nekoga u rizik. Onaj ko ide na borenje treba da vidi kompetentnost tih ljudi koji to rade.
S’obzirom da smo mala država može se reći da je stanje u borenju dobro. MMA polako ide svojim putem, u BJJ i greplingu Žerjal i Milićević (Secutor) imaju dobre rezultate, Gagi i Rođa su odlični MMA borci.
Postoje mnoge podele kada su borilačke veštine u pitanju. Na moderno i tradicionalno, hvatačke i udaračke veštine itd. Vi podelu pravite na simetrično i asimetrično borenje.
Da to je tačno.
Simetrično borenje je klasično sportsko borenje, gde dva borca pod određenim pravilima žele jedan drugog da pobede.
Asimetrično borenje je ono što mene interesuje, gde se razvijaju borilački atributi u takoreći 360 stepeni, spontano, u svakoj situaciji…
Da li bi za posetioce Borilačkog kluba mogli da održite kraću „Systema Homo Ludens“ video prezentaciju?
Naravno.
Više informacija o Systema Homo Ludens možete naći na : http://www.homoludens-martialarts.com/
Borilački Klub se još jednom zahvaljuje Aleksandru Kostiću na odvojenom vremenu za intervju, kao i Stefanu Božicu i Milanu Jeriniću, instruktorima u klubu Vukovi, koji su uz Aleksandra učestvovali u prezentaciji homoludens sistema.
Povezani tekstovi