Taekwondo

Taekwondo je korejska borilačka veština nastala 40-ih godina dvadesetog veka spajanjem različitih veština koje su se vežbale u Koreji u to vreme. To je udaračka veština koju odlikuju atraktivne i brze nožne tehnike kao i tehnike u skoku.Smatra se da je nožna tehnika u taekwondo-u bez premca u svetu borilačkih veština. Danas je taekwondo jedna od najpopularnijih borilačkih veština i sportova,a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 30 miliona.

Postoje dva stila taekwondoa koji se najviše razlikuju po svojim takmičarskim pravilima:

• WTF (world taekwondo federation),ili OLIMPIJSKI taekwondo.

Stil koji je daleko rasprostranjeniji i popularniji.Dokaz te popularnosti je i ulazak u porodicu zvaničnih olimpijskih sportova na OI 2000 u Sidneju. Osnovna takmičarska pravila:

- Udarci se izvode punom snagom (ful kontakt)
- Udarci nogom su dozvoljeni od pojasa na gore (i u glavu)
- Udarci rukom u glavu su zabranjeni
- Obavezno je nošenje zaštitne opreme (štitnik za telo,podkolenice,podlaktice,genitalije i kaciga)

• ITF (international taekwondo federation),ili TRADICIONALNI taekwondo.

Osnovna takmičarska pravila:

- Udarci se izvode sa kontrolisanom snagom
- Udarci nogom su dozvoljeni od pojasa na gore (i u glavu)
- Udarci rukom u glavu su dozvoljeni
- Ne nose se štitnici,osim rukavica

ISTORIJA

Taekwondo je borilačka veština nastala kombinovanjem različitih borilačkih stilova koji su tokom proteklih 2000 godina postojali u Koreji, kao i u nekim zemljama koje je okružuju (Kina, Japan, itd.).

Najstariji podaci o Taekwondo – u datiraju oko 50. godine pre nove ere. U to vreme, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva. Silla, koja je osnovano u Kyongju ravnici 57. godine pre nove ere, Koguryo, koje se nalazilo u dolini reke Yalu, osnovano 37. godine pre nove ere, i Paekche, koje se nalazilo u jugozapadnom delu korejskog poluostrva, osnovano 18. godine pre nove ere.

Tae kyon se smatra najranijom formom Taekwondoa. Slike koje su pronađene na tavanicama Muyong Chonga, kraljevske grobnice Koguryo dinastije, prikazuju nenaoružane ljude koji koriste tehnike veoma slične onima koje se danas koriste u Taekwondou.

Iako se Tae kyon po prvi put pojavio u Koguryo kraljevini, Hwarang do ratnici Silla kraljevine su ti koji su zaslužni za razvoj i širenje Tae kyon – a širom Koreje.

U to vreme, nekoliko odabranih ratnika iz Silla kraljevine bili su obučavani Tae kyonu od strane majstora iz Koguryoa. Vojnici koji su trenirali Tae kyon kasnije su postali poznati kao Hwarang. Hwarang su osnovali vojnu akademiju u Silla kraljevini i nazvali je Hwarang do, što u bukvalnom prevodu znači „put cveta muškosti“.

U Hwarang do akademiji izučavani su Tae kyon, istorija, konfučijanska filozofija, etika, budistički moral, muzika, umetnost, vojna taktika, i još mnoge stvari. Vodeći principi Hwarang ratnika bili su odanost, dostojnost poverenja, hrabrost i pravda.

Prva šire distribuirana knjiga o Tae kyon (Subak) – u, nastala je za vreme Yi dinastije (1397 – 1907). To je bio prvi put da je učenje Subaka bilo namenjeno široj javnosti. Do tada, veština je bila ograničena samo na vojsku.

1909. godine, Japanci su okupirali Koreju. Okupacija je trajala čitavih 36 godina. Da bi kontrolisali korejski patriotizam, Japanci zabranjuju vežbanje svih borilačkih veština, korišćenje korejskog jezika, pa čak spaljuju i sve knjige napisane u Koreji.

Upravo ova zabrana bila je zaslužna za obnavljanje interesovanja za Subak. Mnogi Korejanci organizovali su se u tajne grupe i vežbali borilačke veštine u zabačenim budističkim hramovima. Mnogi ljudi napuštali su Koreju da bi učili borbene veštine u drugim zemljama kao što su Kina i Japan.

1943. godine, Judo, Karate, i Kung fu stigli su u Koreju i borilačke veštine ponovo počinju da stiču popularnost.

1945, Koreja je oslobođena. Poslednjih nekoliko godina pre oslobođenja, postojalo je mnogo različitih varijanti Subak (Tae kyon) – a, usled različitih uticaja.

Prva Taekwondo škola (Kwan) osnovana je u Yong Chunu, u Seulu, u Koreji, 1945. godine. Mnoge škole takođe su otvorene od 1945. do 1960. Svaka od njih tvrdila je da podučava tradicionalnu korejsku borilacku veštinu, ali su sve naglašavale različite aspekte Tae kyon (Subak) – a. To je prouzrokovalo pojavu različitih imena veštine u svakoj školi. Neka od njih bila su: Soo bahk do, Kwon bop, Kong soo do, Tae soo do, Kang soo do, itd.

Korejske oružane snage formirane su 1945. godine. 1946, potporučnik Choi Hong Hi počeo je da podučava Tae kyon svoje vojnike u korejskoj vojnoj bazi Kwang Ju.

Najveća prekretnica za korejske borilačke veštine dogodila se 1952. godine. Za vreme vrhunca korejskog rata, predsednik Syngman Rhee posmatrao je 30-minutnu prezentaciju korejskih borilačkih veština. Posebno je bio impresioniran kada je Tae Hi Nam polomio 13 crepova jednim jedinim udarcem. Posle demonstracije Rhee je razgovarao sa Choi Hong Hijem i naredio da svi korejski vojnici budu obučavani borilačkim veštinama. To je prouzrokovalo ogroman porast u broju Tae kyon škola i učenika.

U to vreme u Koreji, specijalne grupe komandosa vičnih borilačkim veštinama, formirane su da bi se borile protiv komunističkih snaga Severne Koreje. Jedna od najistaknutijih jedinica, čuvena po mnogim neverovatnim akcijama bila je poznata kao Crni tigrovi.

Korejski rat trajao je do 1953. godine. 1954, general Choi Hong Hi organizovao je 29. pešadijsku jedinicu na ostrvu Che Ju, koje je predstavljalo centar za obuku vojske Tae kyonu.

11. aprila 1955. godine, na skupu direktora škola borilačkih veština, istoričara i promotera Tae kyona, odlučeno je da se svi različiti stilovi spoje u jedan radi postizanja zajedničkih ciljeva. Novo ime za veštinu, Tae soo do, prihvaćeno je od strane svih majstora. Dve godine kasnije, ime je ponovo promenjeno, ovoga puta u Taekwondo. Naziv je predložio general Choi Hong Hi koji se i smatra ocem savremenog Taekwondo – a. To ime je predložio zbog sličnosti sa Tae kyonom i produžavanja kontinuiteta i tradicije. Takođe, ono je opisivalo korišćenje i ručnih i nožnih tehnika.

Neslaganje izmedju različitih škola koje se nisu ujedinile nastavljeno je do 14. septembra 1961. godine kada je zvaničnim dekretom novih vojnih vlasti naređeno ujedinjenje u jednu organizaciju pod nazivom Korejska Taekwondo Asocijacija (KTA), sa generalom Choi Hong Hijem na svom čelu.

1962, KTA ponovo je testirala sve nosioce crnog pojasa da bi se utvrdili određeni standardi. Taekwondo je postao jedan od zvaničnih događaja na godišnjem nacionalnom sportskom skupu u Koreji. KTA je poslala instruktore i timove za demonstraciju širom sveta, a u Koreji, Taekwondo se brzo proširio na srednje škole i fakultete.

U martu 1966. godine, general Choi osnovao je Internacionalnu Taekwondo Federaciju (ITF) čiji je postao predsednik. Choi se kasnije povukao sa mesta predsednika Korejske Taekwondo Asocijacije i premestio sedište ITF – a u Montreal, u Kanadu. Akcenat u veštini stavlja na vežbanje samoodbrane a ne sportske borbe.

1974. godine, Choi je objavio da je 600 kvalifikovanih ITF instruktora poslato širom sveta. U Koreji, za novog predsednika KTA izabran je Young Wun Kim. Pošto je smatrao da je Koreja postojbina Taekwondoa i da bi sedište svetske Taekwondo organizacije moralo da bude u njoj, prekinuo je veze KTA sa ITF – om i 28. maja 1973. godine osnovao Svetsku Taekwondo Federaciju (WTF). Te godine održano je i prvo Svetsko prvenstvo u Taekwondou, u Seulu, u Koreji.

Na prvom sastanku WTF – a, Un Yong Kim izabran je za njenog predsednika. WTF jedina je zvanična organizacija priznata od strane Vlade Republike Koreje kao međunarodno upravljačko telo za Taekwondo. Svetska Taekwondo Federacija mnogo je od tada doprinela standardizovanju pravila sportskih borbi i organizovanju svetskih takmičenja.

Posle drugog svetskog prvenstva u Taekwondou, WTF postaje član Generalne skupštine internacionalne sportske federacije (GAISF) koja je usko povezana sa Internacionalnim olimpijskim komitetom (IOC). IOC prima WTF u članstvo u julu 1980. godine. 1982, Generalna skupština IOC – a odreduje Taekwondo za sport koji će biti demonstriran na Olimpijskim Igrama 1988. u Seulu, u Koreji.

Na Olimpijskim Igrama u Sidneju 2000. godine, Taekwondo je postao zvanični olimpijski sport.

Od nastanka savremenog Taekwondoa 11. aprila 1955. godine, njegov razvoj bio je veoma brz. Danas više od 30 miliona ljudi trenira Taekwondo u preko 156 zemalja širom sveta.