Kyokushinkai Karate

Kyokushin ili Kyokushinkai Karate je stil karatea čiji je osnivač Masutatsu Oyama.Zasnovan je na tradicionalnom karateu kao što je Shotokan ili Goju Ryu, ali u toku borbi su veoma primetni i elementi drugih borilačkih sportova kao što su Box i Kick Box. Mnoge tehnike kao što su udarac kolenom,udarac petom odozgo i niski udarac nogom se uopste ne pojavljuju ni u jednom obliku tradicionalnog karatea. Kyokushinkai karate mnogi smatraju najtežim i najbrutalnijim stilom karatea. U Kyokushinkai katareu se udarci izvode punom snagom,a zabranjen je udarac rukom u glavu.

Kyokushinkai borci se izuzetni čvrsti i snažni,a svoja umeća sa uspehom pokazuju i na velikim svetskim turnirima kao što su K1 ili UFC.

ISTORIJA

Istoriju Kyokushinkai karatea najbolje oslikava biografija njegovog tvorca,Masutatsu Oyame.

Masutatsu Oyama, „otac“ Kyokushin karate-a, rođen je 27. Jula 1923. godine u Južnoj Korei, u selu nedaleko od grada Gunsan. Njegovo Korejsko ime je Yong I Choi, ali je voleo da ga zovu Choi Bae-Dal. Sa 9 godina preselio se na jug Kine kako bi živio sa sestrom na farmi, i počeo je učiti Južno-Kinesku verziju veštine Kempo zvanu „18 ruku“ od Mr. Yi-a koji je u to vreme radio na farmi. Kada se sa 12 godina vratio u Koreju nastavio je trenirati Korejski Kempo. Sa 15 godina odlazi u Japan kako bi postao pilot, po uzoru na prvog Korejskog ratnog pilota ali biva sprečen u tome.

U to vreme nastavio ja bavljenjem borilačkim veštinama, i to boksom i judom. Izuzetno ga je zainteresovao Okinawa karate, i brzo se pridružuje treninzima u Gichin Dojo-u na Takoshoku Sveučilištu. Napredovao je vrlo brzo i već sa 17 godina položio 2. Dan. Kada je sa 20 godina pristupio Japanskoj carskoj vojsci već je bio 4. Dan. U isto vreme učio je i druge borilačke veštine i tada se najozbiljnije bavio judom, a njegov razvojni put u toj veštini bio je jednako tako impresivan.

Nakon poraza Japana u Drugom svetsko ratu, Oyama je prolazio kroz intenzivnu krizu. Na sreću So Nei Chu se pojavio u njegovom životu. Majstor So je obnovio Oyaminu psihičku i fizičku snagu i ohrabrio ga da posveti svoj život borilačkim veštinama. On ga je podstakao da se odvoji od svijeta, te da 3 godine posveti treniranju duha i tela.

Sa 23 godine Oyama upoznaje autora knjige „Musashi“ – Eijia Yoshikawu koji mu je pomogao pri pisanju Dojo zakletve. Knjiga i autor pomogli su Oyami da nauči Samurajski Bushido kod. Iste godine Oyama je otišao na planinu Minobu, na kojoj je Musahi razvio Nito Ryu stil mačevanja. Sa sobom je između ostalog poneo kopiju knjige te poveo studenta Yashiru sa sobom. Međutim Yashiro nije mogao izdržati samoću, i nakon 6 meseci je pobegao. Oyama je takođe osećao strašnu želju da se vrati u civilizaciju. So Nei Chu napisao mu je u pismu da obrije jednu obrvu kako bi otklonio potrebu povratka među ljude, jer sigurno ne želi da ga iko vidi takvog! Pismo ga je uverilo da nastavi, i odlučio je da postane najmoćniji karate majstor u Japanu.

Uskoro ga je sponzor obavestio da mu više ne može davati podršku, i nakon 14 meseci morao je da odustane. Nekoliko meseci nakon toga 1947., Mass’ Oyama je osvojio karate turnir na prvo Japanskom nacionalnom prvenstvu borilačkih veština nakon Drugog svetskog rata. Uprkos svemu osećao je prazninu što nije dovršio 3 godine samovanja. Stoga je odlučio ponovno otići u samoću ovaj put na planini Kiyozumi.

Ovaj put trenirao je fanatično, 12 sati na dan svakodnevno, stajo ispod hladnog vodopada, čupao rečno kamenje rukom i sl. Svaki dan je učio o starim klasicima borilačkih veština, Zen i filozofiju.

1950. Sosai (osnivač) Mass’ Oyama počeo je testirati svoju moć u borbama sa bikovima. Borio se protiv 52 bika, tri bika umrla su odmah. No ove borbe nisu bile jednostavne. Sa 34 godine u Mexicu je skoro poginuo kada ga je bik napao sa leđa. Ipak Oyama se uspio izvući i strgnuti mu rogove. Da bi se oporavio od inače smrtne ozlede – ležao je 6 meseci.

1952. Oyama je otputovao u SAD kako bi demonstrirao karate uživo na nacionalnoj televiziji. U idućim godinama prihvatao je izazove i borio se sa 270 različitih ljudi. Većina susreta završila je jednim udarcem. Niti jedna borba nije trajala duže od 3 minuta, a većina ne duže od nekoliko sekundi. Postao je poznat kao Godhand (Božja ruka), živi primer moto-a japanskih boraca „Jedan udarac – sigurna smrt“. Za vreme boravka u americi upoznao je Jacquesa Sandulescua, visokog čoveka impresivne građe (190 cm i 190 kg mišića). Brzo su postali prijatelji i ostali celog Oyaminog života.

Mass’ Oyama otvrio je svoj prvi Dojo 1953., u Tokyu. Do 1957. imao je 700 članova. Čak i borci drugih veština dolazili su na treninge i full contact borbe. Kenji Kato jedan od originalnih instruktora, rekao je da će pratiti, te usvajati tehnike koje su korisne u pravoj borbi. Tako je Oyamin karate evoluirao, preuzimajući tehnike iz svih borilačkih veština. Članovi su shvatali borbe ozbiljno, očekivali su primanje i davanje udaraca. Ozlede su bile česte, pa je i postotak odustajanja bio ogroman (90%).

Kada je 1952. Mass’ Oyama imao demonstraciju na Hawaima, mladi Bobby Lowe ostao je oduševljen. Iako je bio jako mlad njegovi uspesi su bili značajni u nizu borbenih veština. Vrlo brzo postao je prvi kyokushin učenik Mass’ Oyame. Svakodnevno je trenirao sa njim godinu i po. Uskoro počelo je Uchi-deshi vrijeme, „1000 dana početka“. Poznati i kao Wakajishi „Mladi lavovi“ Mass’ Oyame, samo najbolji od stotinjak prijavljenih mogli su svakodnevno trenirati sa majstorom. Godine 1957. Bobby Lowe se vratio na Hawaie i otvorio prvu Oyama školu izvan Japana.

1964. službeno je osnovan Kyokukushin (Konačna istina). Iste godine osnovan je IKO Internation Karate Organization. Od tada organizacija se raširila na 120 zemalja, i 10 miliona registrovanih članova. Neki od poznatih nosioca crnog pojasa su Sean Connery, Doph Lundgren, Nelson Mendela.

Nažalost, nakon smrti Sosai Mass’ Oyame 26. Aprila 1994., došlo je do raznih problema u organizaciji. Iako je došlo do podela, sigurno je da će Kyokushin organizacije slediti standarde koje im je zadao Mass’ Oyama.