Kineske Veštine

KUNG FU – WU SHU

Kung Fu je pojam koji je u zamljama izvan Kine a posebno na zapadu prihvaćen kao sinonim za kineske borilačke veštine. U Kini međutim,kung fu odnosno gong fu nije pojam specijalno vezan za borilačke veštine, nego za svaku veštinu dobijenu uz veliki i odlučni napor.Tradicionalni kineski naziv za borilačke veštine jeste Wu Shu.

Wu shu kao tekav ne sadrži samo fizičke vežbe već i kinesku filosofiju, meditacije i estetiku.

Danas se naziv Wu Shu sve više koristi,iako ponekad nije jasno da li se pod njime podrazumevaju sve kineske borilačke veštine ili samo moderni Wu Shu.

WU SHU

Kineske borilačke veštine (wu shu) su vekovima bile skrivane unutar Kine.Smatra se da postoji na stotine sistema i stilova koji su se često se prenosili jedino unutar porodice ili samo izabranim pojedincima.

Otvaranjem Kine ka ostatku sveta,a posebno pojavljivanjem Brus Li-ja, i Wu Shu počinje da se širi i postaje sve popularniji širom planete. Demonstracije Shaolin monaha,takođe izazivaju veliku pažnju među poklonicima borilačkih veština širom sveta.

U cilju veće popularizacije Wu Shu-a, NR Kina stvara moderni Wu Shu i svodi ga na tri velike grupe:

• Nan Quan (južna pesnica) – obuhvata južno kineske borilačke stilove
• Chang Quan (dugačka pesnica) – obuhvata severno kineske borilčake stilove
• Tai Ji (ili tai chi,tj beskrajno veliko) – stil prevashodno zasnovan na unutrašnjoj energiji i danas veoma popularan kao način za održavanje i popravljanje zdravstvenog stanja

Na ovaj način omogućen je jedinstven sistem takmičenja,standardizovana su pravila takmičenja, ujednačen sistema zvanja i polaganja, što je između ostalog doprinelo i tome da se Wu Shu po prvi put uvrsti medju olimpijske sportove (probne) na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine.