Iaido i Batodo

IAIDO I BATODO

IAIDO

Nastanak većine škola (Ryu Ha) iaidoa koje danas postoje, vezuje se za ličnost Hajašizaki Đinsuke Šigenobua (Hayashizaki Jinsuke Shigenobu). Iako, na osnovu svih usmenih predanja i na osnovu vezivanja velikog broja linija učeničkog nasleđa u mačevanju, za ovu ličnost nema nikakve sumnje da je ona zaista postojala, nažalost malo pisanih dokumenata o Đisuke Šigenobuu (što je bilo njegovo izvorno ime) još uvek postoji – na osnovu nekih legendi, ovaj buši se vezuje za čuvenu familiju regenata Hođo (Hojo).
Veruje se da je Đinsuke Šigenobu rođen u oblasti Sagami, današnja oblast Kanagava, sedamnaeste godine ere Tenmon (1549).

Sigurno je da je mladi Đinsuke Šigenobu izučavao mačevanje i druge borilačke forme, kao i svi drugi bušiji u tom nemirnom periodu japanske istorije. Ne postoji nikakav dokument ili svedočanstvo o školi (Rju Ha) koju je izučavao ili o učitelju (sensei) koji ga je podučavao. Sa druge strane, sa sigurnošću možemo zaključiti da je veoma rano stekao iskustvo borbe na bojnom polju, što je bila česta situacija u to vreme (Sengoku đidai).
Prvo putovanje Japanom čiji je cilj bio sticanje borilačkog iskustva, kao muša šugjo (Musha Shugyo – institucija putovanja mladih ratnika, tokom koga bi izazivali druge bušije i škole mačevanja na dvoboj, kao način sticanja iskustva u mačevanju), Đinsuke Šigenobu je započeo u svojoj dvadeset petoj godini. Za vreme boravka u oblasti Ošu (Oshu – današnja oblast Jamagata), Đinsuke Šigenobu je posetio hram Hajašizaki (Hayashizaki) koji se nalazi u selu Okura, oblast Kitamurajama (Kitamurayama), da bi se poklonio božanstvu Hajaši Mjođin (Hayashi Myojin). Tokom molitve, Đinsuke Šigenobu je imao viziju božanstva koje mu je otkrilo pravi smisao Iaidoa. Shvativši pravu prirodu mačevanja u tehničkom, kao i u duhovnom smislu, Đinsuke Šigenobu „inspirisan od bogova“, menja svoje ime u Hajašizaki Đinsuke Šigenobu i, postepeno transformišući tehniku svog mačevanja, počinje da stvara sopstvenu školu.
Njegov novi stil se odlikovao određenim manje agresivnim prilazom, intuicijom kao osnovnim nacinom rasuđivanja i, uopšte, jednom duhovnom dimenzijom, što je bilo retko i radikalno za mačevanje u to vreme.
Od ovog perioda do danas, Iaido doživljava fluktuaciju u veliki broj škola, kojih još uvek postoji oko trideset.

BATODO (Battodo)

Batodo (Battodo) je savremeni oblik japanskog mačevanja definisan u periodu između dva svetska rata. Ovaj oblik mačevanja je zasnovan na starijim mačevalačkim školama, tzv. korju (koryu) oblicima iaidoa (iaido) i iaiđucua (iaijutsu), nastalim, uglavnom, tokom Edo perioda (1603.-1868.). Osnovno polazište i ideja vodilja prilikom stvaranja savremenog Batodoa, bila je praktična borbena primenjivost tehnike, što je predstavljalo pomak u odnosu na arteficijelnost i estetizam raznih škola mačevanja nastalih tokom Edo perioda. Edo period se odlikovao relativno stabilnim drustvenim kontekstom i odsustvom rata kao okvira za primenu i proveru realnosti mačevalacke tehnike.
Logičan rezultat ovakvih okolnosti je neinsistiranje na praktičnosti tehnike, vec otklon u pravcu duhovnosti i interpretiranja borbenih veština kao sredstava za unutrasnje usavršavanje. Dolazi do snaznog upliva Zen Budizma u borbene sisteme, i na prvo mesto dolazi meditativni aspekt veštine, a kao konacno odredište se pojavljuje smiren, usmeren um osobe koja vezba.
U periodu između dva svetska rata, za potrebe vojske se, na Tojama (Toyama) vojnoj akademiji, stvara sistem borbe japanskim mačem za potrebe borbe prsa o prsa na modernom bojnom polju. Akcenat je stavljen na jednostavnosti tehnike i na njenoj efikasnosti. Pored uvežbavanja osnovne tehnike i kata, veoma se insistiralo na proveri tehnike kroz sečenje predmeta – tehnici tamešigirija (tameshigiri). Škola mačevanja sa Tojama akademije, bila je nazvana Tojama Rju Batođutsu (Toyama Ryu Battojutsu). Posle Drugog Svetskog Rata, na osnovu Tojama Rju, Taizaburo Nakamura sensei (Taizaburo Nakamura sensei) stvara svoju, savremenu skolu Batodoa koju naziva Nakamura Rju Batodo (Nakamura Ryu Battodo). Ova škola je, kao osnovnu seriju kata, zadržala celokupnu tehniku Tojama Rju, a takođe joj je dodato jos nekoliko serija kata koje su zasnovane, pre svega na osam osnovnih pravaca sečenja (Happo Giri), sto je doprinos Nakamura senseija. Nakamura Rju Batodo je, isto kao i Tojama Rju, orijentisan ka praktičnosti i borbenoj efikasnosti mačevalačke tehnike.
Termin Batodo, kao i Batođutsu (Battojutsu), koji se i u ranijim stolećima pojavljivao kao ime za neke od mačevalačkih skola, posle Drugog Svetskog Rata i doprinosa Nakamura senseija i drugih instruktora sa Tojama vojne akademije, vezuje se, prevashodno, za borbeno i praktično orijentisane skole mačevanja.

Tekst preuzet sa www.ifj.org.rs (Iaido i Batodo federacija srbije)