Kimura protiv Rikidozana

Godine 1954. Održan je jedan od najznačajnijih i kontroverznijih mečeva u istoriji profesionalnog rvanja. Meč koji je definitvno uspostavio profesionalno rvanje u Japanu.

Učesnici su bili Masahiko Kimura i Rikidozan.

.

Ova priča je puna nejasnoća ali ću se potruditi da je što preciznije ispričam na osnovu dostupnih podataka.

.

.

Masahiko Kimura (1917-1993) je jedan od najboljih džudista svih vremena i poznat po svojoj pobjedi nad legendarnim Heliom Grejsijem, ocem Grejsi džiu džice (brazilske džiu džice) i njegovim učenikom Valdemarom Santanom. Bavio se i profesionalnim rvanjem povremeno, najviše iz finansijskih razloga.
.

.

Rikidozan (1924-1963) je bio Korejanac po imenu Kim Sin-rak. Rođen u okupiranoj Koreji, usvojen je od strane porodice Momota i počeo da trenira Sumo rvanje. Dobio je ime Rikidozan (običaj da se Sumo rvačima daje novo ime). Najveći rang koji je dostigao u Sumou je sekiwake. Nezadovoljan platom i moguće, diskriminacijom, odlučio je da se oproba u profesionalnom rvanju nakon što ga je u uličnoj tuči savladao kečer Harold Sakata (Oddjob iz filma Goldfinger).

Specijalnost su mu bili karate udarci bridom. Njegova zaostavština je velika i smatra se ocem profesionalnog rvanja u Japanu.

.

.
U decembru 1954. godine organizavan je meč najvećeg profila u dotadašnjoj istoriji profesionalnog rvanja u Japanu.

Razlog tome su bili učesnici, Kimura već legendaran borac i Rikidozan koji je postajao sve popularniji. Ali pre meča Kimura je dao izjavu u kojoj kaže da profesionalno rvanje nije prava borba već šou.

.
Koreografiju su utvrdili na sledeći način. Kimura će se oslanjati na svoja džudo bacanja, a Rikiodzan će povremeno koristiti i karate udarce pored bacanja i ostalih poteza. Meč je trebao da traje sat vremena i da se završi nerešeno. Posle toga bi usledilo nekoliko mečeva u kojim bi se smenjivali kao pobednici Kimura i Rikidozan.
Meč je počeo i sve je išlo kako treba. Odjednom dolazi do neočekivanog i nejasnog spleta događaja.
Rikidozan je iznenada počeo zaista da udara Kimuru. Kimura je gledao sudiju i čudio se što ne interveniše. Sudija, kao i uvek u profesionalnom rvanju, sudi bez obzira da li je meč pravi ili namešten, jer tad se još održavala ideja da je to realno pošto su mečevi bolje odrađivani nego danas.

U jednom trenutku Rikidozan udara Kimuru karate udarcem bridom po vratu i ošamućuje ga. Nakon toga slede brutalne batine i Kimura biva nokautiran i sudija proglašava Rikidozana pobednikom.

.
Snimak:

.

.
Sad, na osnovu informacija koje imam, ne znam šta se tačno dogodilo ali interpretiraću dogadjaj na osnovu snimka i priča.

.
Kimura tvrdi da je nakon 15 minuta meča Rikidozan krenuo da zada karate udarac (koji u namještenom meču pogaša prsa i nije opasan). Kimura je signalizirao da nastavi. Međutim Rikidozan ga je udario po vratu svom snagom i ošamutio ga i nakon toga nastavio da ga tuče.
Ova priča ne odgovara onome čto vidimo na snimku gore. Jasno se vidi da je Rikidozan počeo da tuče Kimuru nakon što ga je Masahiko šutnuo među noge. Neosporno je da Kimura nije želio da se bije, kao što je i pokazao dok je gledao sudiju začuđen Rikidozanovim ponašanjem. Ali šut je delovao ozbiljno i nije mi jasno da li je bio nameran (postoji mogućnost da je Rikidozan počeo tuču prie udarca, ali taj deo snimka fali). Nakon što se Kimura okrenuo sudiji uslijedio je udarac po vratu koji je onesposobio Kimuru za dalju borbu.
Kako god bilo, činjenica je da je Rikidozan prekršio nepisana pravila među kečerima.  Sad, zašto bi to učinio? Razlozi koji se navode su raznovrsni.

Hteo je da proda sebe kao sposobnog rvača (u tome je i uspeo). S druge strane u filmu „Rikidozan“ (2004) kao razlog se navodi i Kimurina izjava da profesionalno rvanje nije prava borba, pa je htio da dokaže suprotno. Sve ovo su mogući razlozi.
Nakon meča Kimura je pokazao nesvakidašnje dostojanstvo i pružio je ruku Rikidozanu (koji se rukovao s njim kao da ništa nije bilo).
Par sati kasnije Kimuru su posjetili japanski gangsteri kao i osnivač Kyokushin karatea Mas Oyama. Kimura je bio mentor i dobar prijatelj Oyame.

.

.

Masutatsu Oyama se ponudio da ubije Rikidozana a to su ponudili i prisutni gangsteri. Kimura je odbio. Imao je običaj da meditira i navodno kroz meditaciju mu se javila “smrt”, tj znak da će Rikidozan umrieti nasilnom smrću.
Oyama je navodno, nakon ovog odlučio da izazove Rikidozana na borbu jer je bio uveren da bi ga nokautirao u 3 minuta. Pratio ga je po barovima, klubovima i restoranima da bi ga izazvao, ali je Rikidozan uvijek bio okružen svojom ekipom i duel 1-na-1 nije bio moguć. Jedne večeri ga je našao samog u klubu, prišao mu i izazvao ga na borbu. Rikidozan, okrenut leđima, je bez odgovora ščepao mikrofon i pokušao da udari Oyamu. Oyama je izbegao udarac i šokiran ovakvim ponašanjem, nije uzvratio i otišao iz kluba. Nije verovao da tadašnji svetski šampion profesionalnog rvanja može da se ponaša ovako.
Kimura je nakon ovog meča nastavio da radi džudo i trenira upešne takmičare, povremeno da radi i profesionalno rvanje. Imao je i čuvena dva meča s Valdemarom Santanom u Brazilu. Umro je 1993. godine od raka pluća.

.
Rikidozan je postao najveća zvezda Japana i njegovi mečevi su postavili rekorde gledanosti koji i danas stoje. Snimao je i filmove. Otvorio je svoj dođo u kojem je trenirao mlade talente od kojih će dvojica postati legende:Shohei Baba i Antonio Inoki.
Godine 1963. Kimurino proročanstvo se ispunilo. Rikidozan je u jednom noćnom klubu izboden od jakuze zvanog Murata. Izbacio je Muratu iz kluba i nastavio da se provodi. Umro je 7 dana kasnije na operacionom stolu, od peritonitisa.

.

Autor teksta: Freelancer