SVRHA POLAGANJA ZA ZVANJA U KYOKUSHINKAIKAN KARATEU

Svi znamo da je Kyokushinkai jedan od čvršćih i jakih karate škola koju je osnovao jedan od najvećih boraca sveta, pokojni Masutatsu Oyama. Njegovi naslednici u Evropi, svetu, Japanu su takođe lideri u svojim zemljama od kojih ima šta da se naući i savlada, počev naravno od osnovnih tehnika, stavova, blokova, udaraca rukom, udaraca nogom, naravno disanja, pa do tehnike snage kao i tehnike tamashiware (razbijanja). Kate, osnova svakog majstora Kyokushinkai sporta moraju da budu prezentirane i naućene do besprekornosti, jer one su osnov tehnike rada tela i duha. Poalganja za zvanja majstora u Kyokushinkaikan karateu su jedan od najnapornijih u svim stilovima. Traži se besprekorna spremnost budućeg majstora prvog, drugog, trečeg itd… DAN zvanja (namerno neću pisati Japanski, da svi razumeju). Šta je tu impresivno kada se gleda polaganje jednog majstora pred komisijom od nekoliko velikih majstora iz različitih zemalaja i klubova, ali ponajviše pred vrhunskom Evropskom ili Japanskom komisijom. Evo recimo Shihan Loek Hollander 8 DAN, majstor i šampion za treći DAN zvanja majstora traži vrhunsku spremnost borca, trenersku energiju, poznavanje psihologije ličnosti koja polaže i njegovih suparnika, poznavanje tehnike do besprekornosti, sve majstorske kate a naroćito borbe. traži da ih majstorski kandidat za treči DAN ima najmanje 12 i da 75 posto dobije u svoju korist, ali isti ne zna ko će mu prema spisku organizacije biti dodeljeni. Teško za ispit, naravno a treba to da se uradi da bi Vas kao nekog Brain Chiefa ili Country Representativ-a poštovali i uvažavali. Ali da li je to tako. Naravno u Srbiji nije, jer do sada nijedna organizacija Kyokushikaikan Karatea nije organizovala takav vid polaganja bez obzira kojoj EKO ili IKO federaciji pripadaju. Sve se svodi na „časnu reč“ dođem ti, imaš zvanje i kraj, pa radi šta hoćeš. Neko bude i  u samim komisijama na fakultetu za polaganje diplomskih ispita za trenere Kyokushinkai karatea a da recimo ne zna mnoge stvari iz oblasti tehnologije sporta i sportskog menadžmenta, pshilogije ličnosti, ali potpisuje zvanja u indeks ispitivaća a da i sam ih ne poseduje. To ima samo Srbija i samo naše razne karate organizacije kao i naravno nekoliko Kyokushinkaikan Federacija Srbije sa razlićitim nazivima u prednjem imenu. Koliko to devalvira sport uopšte, koliko se tu rasipa nepotrebne energije i gubi na raznim besmislenim tehnologijama pridobijanja učenika, kasnije boraca koji ili budu nešto ili nikada ne naprave ništa, jer to je samo stav i stvar trenera kakoće ga „gurati“ kroz uobićajene i oprobane sisteme i šeme. Novac je osnov svega, on pokreće sve, emocije, snove, laži. Ćemu onda zvanja i komisije koje nikada nisu bile na nivou, sem onih kada je ranije dolazio veliki Japanski instruktor i držao polaganja koja su bila bar na nekom jako zavidnom nivou i nisi mogao „kupiti“ zvanje. Danas možete sve i svašta „kupiti“ pa i zvanja za bilo koji Kyu ili DAN, ali znanje i srce za treninge i borbu ne možete i to se jako brzo uvidi. Neko prođe po sistemu ima dva tri učesnika šampionata-nekog i negde dogovorenog, u kategoriji, pa i ako je poslednji opet nešto osvoji, neko cenjeno mesto na „uobičajenim prestižnim stalno istim takmičenjima“ za koja se unapred znaju gde su i kako se žrebaju. Sudije, treneri su za nastavak neke druge priće o bilo kojoj strani karate sporta ili čak koliko ste videli i svetskih elitnih sportova. Sudije kroje sudbinu sa trenerima i organizacijama. Ako si jak trener ili imaš jaka leđa i zemlja ima neki rezultat, a poznaješ istomišljenika sudiju i predsednika federacije onda ćeš dobiti „parče kolaća“ koji je on odredio, a ko nemaš, propade šampionat koji se po pravilu svuda „pomalkice“ namešta. I o tome može da se napravi nova i lepa tema, a mogu dosta toga da kao učesnik dokumentujem sa Evropskih i naših i Svetskih prvenstva. Bio sam direktan učesnik takvih događaja koja su se završavala pre početka defilea i samog šamionata, a o polaganjima da i ne pišem. Sve je uglavnom laž i prevara, uzimanje para, donacija, i svega što vam padne na pamet. Samim time zaključujem da je svrha polaganja za zvanja u Kyokushikaikan Karateu kao i drugim vidovima karatea, pa i ostalim Borilačkim veštinama samo mala zakulisna farsa, a da je sve unapred dogovoreno, odštampano i završeno na obostrano zadovoljsto, trenera, predsednika, Brain Chiefa,i naravno učesnika same dramaturgije i pozorišnog zapleta gde svi dobijaju svoje.

Veliki sportski Pozdrav, OSU!!!

Objavio/la: